Teror nad Srbima u "kosovskim" zatvorima sve intenzivniji

Srbima koji se nalaze u pritvorskim jedinicama na Kosovu i Metohiji prekršena su brojna prava, a često su izloženi tretmanu koji direktno ugrožava i njihove živote, o čemu su porodice, advokati i nadležne institucije Srbije u više navrata obaveštavale i ključne međunarodne organizacije koje do sada nisu odlučnije reagovale.

Kako tvrde sagovornici Kosovo onlajn iz Beograda i Kosovske Mitrovice, Srbima koji se često neosnovano drže u pritvorima i po više meseci, pod nejasnim optužbama, između ostalog, uskraćuje se pravo na korišćenje srpskog jezika, ne dobijaju adekvatnu medicinsku negu i terapiju za hronične bolesti, tačnije u zatvoru neretko preživljavaju pravu torturu.

Posebno je specifičan slučaj Ilije Elezovića, koji je kao težak onkološki bolesnik držan u pritvoru više od mesec dana, pod optužbom za navodni ratni zločin, i koji je pušten juče da se brani sa slobode uz položenu kauciju i nakon brojnih apela da je životno ugrožen.

Zbog lošeg zdravstvenog stanja Elezovića su prethodnh nedelja posećivali predstavnici OEBS-a, Unmika, Euleksa, ombudsmana i dva puta ga je posetio predstavnik Međunarodnog Crvenog krsta iz Ženeve.

Uprkos mnogobrojnim pritužbama zvaničnici kosovske vlade tvrde da takvi navodi nisu istiniti, dok s druge strane zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić kaže da je prosledio dokaze svim međunarodnim isnstitucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava o tome da se prema uhapšenim Srbima u kosovskim zatvorima ne postupa na adekvatan način, ali da je, kako kaže, zapanjen činjenicom da još uvek nije dobio nikakv odgovor i gotovo niko nije reagovao.

Ističe da porodice uhapšenih Srba na Kosovu moraju dobiti prave informacije kakvo je stanje njihovih srodnika u pritvorskim jedinicama, i da postoji niz adresa kojima oni mogu da se obrate zbog ponašanja Kosovske policije prema zatvorenicima.

Jedna od njih su svakako OEBS i EULEKS, međutim, zaštitnika građana Srbije čudi jer na apele da su Srbi u zatvorima zdravstveno i fizički ugroženi ne reaguje kosovski Ombudsman, “koji bi prvenstveno trebalo da se bavi zaštitom ljudskih prava svih građana koji žive na KiM“.

„Po našim saznanjima koja smo dobili još prilikom prvih hapšenja je da je tretman uhapšenih bio neadekvatan i tokom samog hapšenja, odnosno pritvaranja, a i u samom boravku u pritvoru. Te informacije dobili smo od našeg oficira za vezu koji je na vezi sa Kancelarijom Euleksa u Prištini i on je lično posetio neke od pritvorenika što je bio razlog da mi uputimo dopis na 106 adresa međunarodnih institucija, prvenstveno onih koje se u evropskim zemljama, a i šire bave zaštitom ljudskih prava, odnosno onih koje obavljaju funkciju koju mi obavljamo u Srbiji“, rekao je Pašalić za Kosovo onlajn.

Kako kaže pored svih žalbi i apela na međunarodne institucije odgovor je izostao.

„Ponavljam na 106 adresa smo se javili i bio sam zapanjen neodgovaranjem, odnosno nereakcijom međunarodnih institucija. Praktično su nam se javili samo tri iako smo mi uputili ne samo dopis, već i činjenice potkrepljene dokazima – dakle da nije u pitanju utisak ili neka spekulacija nego činjenice potkrepljene dokazima!“, naglašava Pašalić.

Zaštitnik građana Srbije, poručuje, neće odustati od borbe za prava Srba sa Kosova sve dok međunarodna zajednica ne odreguje na adekvatan način.

„Naš posao ne prestaje do onog momenta dok međunarodna zajednica ne bude adekvatno reagovala na položaj Srba na KiM, a ne samo Srba nego svih građana, to su i oni koji su doživeli torturu, a da ne pripadaju srpskoj zajednici, ali je dominantna tortura nad srpskom zajednicom. Naši koraci su da alarmiramo međunarodnu zajednicu svuda i na svakom mestu i u toku bilateralnih komunikacija koje imamo svakodnevno, a tako je i kada imamo kontakt sa određenim institucijama, odnosno organizacijama koje okupljaju ombudsmane, odnosno institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava na evropskom i svetskom nivou i pri UN“, naveo je Pašalić.

On je izrazio zabrinutos i što više ne postoji ni jedna „krovna institucija“ koja bi mogla da privoli međunarodne institucije, kao i one u Prištini da reaguju.

„Nažalost ne postoji neka subordinacija koja bi mogla da natera ili privoli da se adekvatno reaguje. Mi znamo da su puna usta zaštite ljudskih prava svugde u svetu, pa ako važi za druge zemlje zašto ne važi za položaj Srba na KiM“, istakao je on.

Dodao je da zabrinjava čenjenica što međunarodna zajednica ne samo da ne reaguje na položaj srpskih privedenih i zbog brutalnog postupanja prilikom hapšenja, već se ne oglašava ni kada je reč o sveopštem položaju pripadnika srpske zajednice na Kosovu.

"Svakako da postoje pravila na KiM u odnosu na postupamnje prema pritvorenicima ili zatvorenicima, ali mi ne možemo u ovom trenutku da tvrdimo sa sigurnošću da se ona apsolutno poštuje", zaključio je Pašalić.

Ministarka pravde tzv. Kosova Aljubljena Hadžiu izjavila je za Kosovo onlajn da nije tačna informacija da se loše postupa prema pritvorenicima srpske nacionalnosti u zatvoru maksimalnog rizika u Podujevu.

„Mogla sam da vidim u medijima na srpskom jeziku da je bila takva vest. Ja verujem da je to netačno i da se takve informacije ne zasnivaju na činjenici i imaju tendenciju da nekako oslikaju nerealnu situaciju postupanja prema pritvorenicima. Pa čak i kada je reč o pritvornim centrima ili recimo zatvoru sa maksimanlom bezbednošću, tako da se poštuje sve ono što proističe ne samo iz zakona nego i propisa i kada govorimo o različitim bezbednosnim i proceduralnim pravimo za sva ona lica koja su u pritvornim centirma bez obzira na njihovo etničko ili bilo koje poreklo“, rekla je Hadžiu odgovarajući na pitanje novinarke Kosovo onlajna.

Ona je dodala da kao ministarka pravde garantuje da nije bilo takvih slučajeva da se loše postupalo prema pritvorenicima na osnovu etničke pripadnosti.

„Nasuprot tome, sve mere su preduzete da ukoliko dođe do takvih prigovora ili žalbi, da se to rešava pred kompetentnim nadležnostima, čak i kada je reč o lekarskoj pomoći. Naš rad prati i OEBS i centar za žrtve mučenja, Crveni krst kao i Institucija Ombudsmana tako da i od njih možete da dobijete mišljenje po pitanju postupanja prema pritvorenim licima ili zatvorenicima tako da se sva ta prava poštuju i svako ima pravo na svoja prava i sloboda onako kako je propisano“, rekla je Hadžiu.

Nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić, koji je u Vašingtonu učestvovao na konferenciji srpske dijaspore posvećenu Kosovu da je od decembra prošle do septembra ove godine, osmoro Srba uhapšeno zbog navodnog ratnog zločina, od toga samo u avgustu i septembru njih petorica.

Prema njegovim rečima, na Kosovu nema nikakvih garancija ni za ličnu ni za imovinsku sigurnost Srba.

Kako kaže, objavljuju se liste sa imenima Srba, a da se ne zna ko za šta odgovara ili će odgovarati.

Uglavnom im se, pojašnjava, na teret stavlja “ugrožavanje ustavnog integriteta” ili se terete za terorizam ili za kriminal. Ili za sve.

“Različita su dela, kao što su različiti i spiskovi i to stvara dozu nesigurnosti, destabilizacije srpske zajednice, pa jedan broj napušta preventivno Kosovo, dok sa druge strane imamo talas hapšenja Srba za ratne zločine”, podseća on.

Kabašić napominje da je od decembra prošle do septembra ove godine, osmoro Srba uhapšeno zbog navodnog ratnog zločina, od toga samo u avgustu i septembru njih petorica.

On je ukazao da od njih petorice – četvorica imaju imovinske sporove aktivne pred sudovima na Kosovu.

“To samo pokazuje pravu nameru ovih istruisanih političkih procesa, a to je da se pošalje poruka svakom sledećem Srbinu, ko god bude pomislio da se vrati da zaštiti imovinu, da će biti uhapšen i optužen za ratni zločin”, rekao je Kabašić.

Zato je, kaže, jedina nada da se međunarodna zajednica uključi u pravosuđe na Kosovu da bi se pružila prilika da Srbi imaju fer i pravično suđenje, jer u sadašnjim okolnostima, pod velikim medijskim pritiskom na pravoduđe, ono polako popušta, posebno specijalni sud i tužilaštvo, koji postupaju “po diktatu policije i Dželjalja Svečlje”.

“Međunarodne sudije, ako bi se uključile, pružile bi više prilike za fer i pravično suđenje. Sada za Srbe nema pravde pred pravoduđem Kosova, jer optužen Srbin je osuđen Srbin. Tako nam govori iskustvo”, istakao je Kabašić.

Na pitanje kakva je onda uloga Euleksa, odgovara da je Euleks – promašena misija.

“U poslednjih nekoliko godina, gotovo da nema nikakvu ulogu, ona treba samo parasudskim postupcima naknadno da pruži legitimitet”, ocenjuje.

Podseća da Euleks nema izvršni mandat, već da posmatra, savete. Smatra da je bilo itekako prostora da se Euleks direktnije i konkretnije uključi u sudske postupke, posebno kada su u pitanju pripadnici kosovske policije ili vojske, koji su pucali na civile, ranili Srbe, što je ozbiljno krivično delo, ali su, kaže, nakon toga pokušali da zataškaju sve to.

“Svedoci smo da su svi okrivljeni u tim predmetima pušteni, ne iz policijskog nego iz kućnog pritvora, dok sa druge strane imamo nesrazmerno postupanje kada su Srbi optuženi za blaža krivična dela, a provedu u pritvoru više meseci ili se puštaju uz veliki novac za jemstvo”, naveo je Kabašić.

Sve to ilustruje primerom kosovskog ministra policije Dželjalja Svečlje, koji je pre par dana, nezadovoljan odlukom suda da se posle godinu dana Dejan Pantić pusti da se brani sa slobode uz jemstvo od 30.000 evra, kritikovao sud, uz ocene da je “pustio teroristu da se brani sa slobode”, čime je prekršio nekoliko zakona.

“Svečlja, koji sve vreme vodi propaganda, a ne policiju, prekrišio prezumpciju nevinosti, proglasio ga teroristom. Vrši pritisak da sud sutra ne odluči drugačije od onoga kako on misli da treba… On sve Srbe sa sevara vidi kao kriminalce, samo je pitanje kada će ko sa njegovog spiska da dođe na red za hapđenje pod imaginarnom optužbom”, zaključio je Kabašić.

Advokatica Jovana Filipović za Kosovo onlajn navodi da se susretala sa nepoštovanjem Zakona o upotrebi jezika prilikom posete svojih branjenika.

„Sva lica koja ne govore albanski jezik, a nalaze se konkretno u pritvoru maksimalne sigurnosti u Podujevu imaju problem, jer ne mogu da se sporazumeju sa licima koja tamo rade, naročito od sukoba koji se desio u Banjskoj, postoji taj problem gde ne žele da govore na srpskom jeziku i ja lično kao advokat prilikom poseta suočila sam se s tim problemom“, rekla je Filipović.

Ona podseća da su lica koja rade u javnim ustanovama, u ovom slučaju zatvoru, dužna da poštuju prava o jeziku i da su u obavezi da advokatima, licima koja se nalaze u pritvoru, ali i njihovim porodicama pruže potrebne informacija na maternjem jeziku.

Napominje da se čak i potrebna dokumentacija izdaje samo na albanskom jeziku, a na problem je ukazala Povereniku za jezike pri Kancelariji kosovskog premijera i Instituciji Ombudsmana.

„Dobila sam informaciju da će oni otvoriti slučaj i preduzeti određene radnje koje su u njihovom mandatu, takođe, govorila sam o ovom problemu i sa šeficom Misije Euleks koja je zadužena za monitoring, a koja je izrazila zabrinutost za ovakvo postupanje, naročito kada se uzme u obzir da su to neke institucije koje zaista treba da sprovode pravdu, pokazala sam im i određene fotografije i dokumente na kojima se vidi da se to pravo na jezik zaista ne poštuje. Tako da, ja se nadam da ćemo u okviru svih međunarodnih institucija koje su na Kosovu trenutno, koje su obaveštene o ovom problemu, ali i institucije unutar Kosova, pre svega mislim na poverenika za jezike i Ombudsmana, da se založe da se ovaj problem reši na način koji dolikuje tim institucijama“, rekla je Filipović.

Ona ističe da se posebno za probleme i položaj pritvorenika u kosovskim zatvorima založio zamenik ombudsmana Srđan Sentić.

Šef OEBS-a na Kosovu Majkl Devenport ističe da pripadnici ove Misije nadgledaju suđenja na svim nivoima, ali da nemaju isti mandat i odgovornosti vezano za praćenje ili nadgledanje uslova u pritvorskim jedinicama, te da se ukoliko postoje pritužbe obraćaju Instituciji Ombudsmana.

„To je sastavni deo našeg mandata da nadgledamo suđenja u sudovima na svim nivoima, dakle svim instancama, svakako zavisi i od saradnje sudova koja je uvek dobrodošla i fokusirani smo posebno na određene oblasti. Na primer, suđenja za ratne zločine, to je jedan od glavnih prioriteta naših posmatrača i to jesu zapravo suđenja ili predmeti, takođa nasilje u porodici, takođe predmeti korupcije i organizovanog kriminala koji predstavljaju prioritetnu listu. I mi stalno nadgledamo suđenja u ovim oblastima, to takođe uključuje, naravno, kao što ste i videli iz izveštaja odluke o rešenjima određivanju mere pritvora“, rekao je Devenport, dodavši da što se tiče spiska optuženih za ratne zločine nije upoznat sa tim i ne može dalje da komentariše na tu temu.