Piše: Miodrag DANGUBIĆ, Kanada
U susret 20-godišnjici NATO okupacije Kosova i Metohije i 630-godišnjici Kosovske bitke, Srbi u otadžbini i rasejanju i dalje vode tešku borbu protiv brojnih neprijatelja koji žele njihovo preveravanje, uništenje Svetosavlja i brisanje njihovih država sa geografskih karata.
Političko rešenje statusa južne srpske pokrajine, ni posle 20 godina od okupacije NATO-a, nema svoj epilog ni za Srbiju, ni za odmetnute kosovsko-metohijske Albance, ali ni za zemlje NATO pakta koje su dobro utvrđene u novooformljenim vojnim bazama širom pokrajine.
Kada je 11. juna potpisan Kumanovski sporazum, posle 78 dana bestijalnog i neljudskog bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, sve strane u sukobu su imale razloga da budu zadovoljne. NATO pakt je konačno ušao na teritoriju Srbije, a za njima i albanski teroristi. Jugoslavija je dobila sporazum iz kojeg je proistekla Rezolucija 1244, koja de fakto i de jure garantuje suverenitet Srbije na ovoj teritoriji.
Danas, 20 godina posle tih događaja, potpuno je jasno da je međunarodna zajednica, predvođena SAD-om napravila veliku prevaru i srušila međunarodni poredak, trajno obesmišljavajući međunarodno pravo koje je bilo garant svetskog mira.
Gotovo 250 hiljada Srba sa Kosova i Metohije, ne mogu da se vrate na svoja ognjišta-zgarišta, kao ni srpska vojska koja je limitiranog sastava trebala po ugovoru da se vrati na poslove obezbjeđenja granice i svetinja širom Pokrajine.
Agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju, tako će, potpuno izvesno, ostati upamćena kao rušenje međunarodnog poretka i uspostavljanje vladavine sile nad univerzalnim etičkim i pravnim zakonima. Istorija sveta će ovaj događaj uvrstiti kao granični kamen novog doba, koje će dobiti odrednice "pre" i "posle" bombardovanja Jugoslavije.
Kosovski zavet kao najveća srpska snaga
Kada je u Srbiji došlo do promena, rušenjem Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine, instalacija zapadnih obaveštajnih centara na teritoriju Balkana je završena u potpunosti. Od tog datuma, zapad suvereno vlada celim balkanskim poluostrvom, a slatka obećanja o prosperitetu Srbije, danas je sasvim jasno, ući će u antologiju prevara započetu u antici darivanjem drvene statue konja nepobedivim Trojancima. Marionetske vlasti u Srbiji, pridružile su se ranije vrbovanoj crnogorskoj političkoj eliti na čelu sa Milom Đukanovićem.
Kako stvari ne bi prepuštali slučaju, mudri centri za masovnu indoktrinaciju SAD-a i Velike Britanije, poučeni istorijskim iskustvima, krenuli su u novu etapu rata protiv našeg naroda.
Znajući da vojna okupacija ima svoj rok trajanja i da je slobodoljublje srpskog naroda kroz istoriju odnosilo pobede nad svim imperijama, krenulo se u obračun sa samim centrom srpske nepobedivosti - kosovskim mitom i kosovskom etikom.
O čemu se zapravo radi?
Kada je pre ravno 630 godina na Kosovu Polju slomljena moćna horda turskih osvajača u veličanstvenom Vidovdanu, bilo je jasno da srednjovekovna srpska država neće moći da se odupre brojnijoj azijatskoj imperiji u nastajanju.
Srbi su zaustavili sultana Murata i odbacili tursku vojsku nazad, ali je cena plaćena tom prilikom u gubitku čitave generacije srpskih vitezova, bila nenadoknadiva. Turci će se reorganizovati tek mnogo kasnije i ponovo krenuti ka Evropi, a pojedine srpske pokrajine će pasti pod mrak islamske imperije čitav vek kasnije, kao što je slučaj sa državom Ivana Crnojevića, poslednjim vladarom Zete.
Mrak okupacije, tortura, pljačka i nasilje nad pravoslavnim hrišćanima, potrajaće nekoliko vekova, ali Srbi nikada neće biti poraženi, čuvaće svoju tradiciju i veru i uvek će sećanje na veliku pogibiju zlatnih vitezova cara Lazara ostati narodni etalon kako se ponašati pred silom.
Kada je 1912. srpsko-crnogorska vojska stala na granice Kosovskog vilajeta u poslednjoj oslobodilačkoj misiji povratka okupirane Stare Srbije, ostalo je zabeleženeo da su oficiri najviše problema imali da zadrže uzavrelu krv prekaljenih ratnika, koji su sa pesmom i suzama pohrlili ka Dečanima, Skadru, Peći, Skoplju, Prištini i Prizrenu... ne bi li stali u svevremsnki stroj uz Miloša, Jugoviće, Toplicu, Kosančića...
Soroš protiv Lazara
Kako pobediti nekoga kome smrt nije najveća kazna? Ovo je pitanje koje se svakom okupatoru nametalo kao nerešivo pitanje:
"Boj se onog ko je sviko/bez golema mreti jada...".
I zaista, etika koja se vidovdanskim podvigom uspostavila u celom srpskom narodu, pokazala se kao nerazrušiva tvrđava narodne slobode.
Žrtva kneza Lazara i njegov izbor carstva nebeskog, umesto zemaljskog, najfiniji je izraz vere u Vaskrslog Gospoda, koji je svojom fizičkom smrću i stradanjem, pobedio svoje neprijatelje i osvojio ceo svet.
Svetosavlje, ustanovljeno kod Srba sa potpunim prihvatanjem Pravoslavlja i krsta, dokaz je pune vere u Svetu Trojicu i vaskrsenje kao temelje Hrišćanstva.
Na temeljima Svetosavlja evropska i svetska civilizacija je dobila neprocenjivo bogatstvo, tada avangardnu kulturu moćne i bogate srednjovjekovne Srbije.
Kosovskom pogibijom Lazareve generacije, ona dobija svoj pečat u krvi i trajni otisak u svakom novorođenom Srbinu. Naravno, bilo je odstupanja, kao i u svakom drugom narodu i u svakom drugom vremenu.
"Isturči se plahi i lakomi...",
ali srž i kičma narodne vere i tradicije su ostali netaknuti, pa je naš narod poput feniksa iz svake pogibije i stradanja izlazio ovenčan veličanstvenim vencima pobede.
Kada je tokom Prvog svetskog rata svetu obznanjeno da Srbije više nema i da srpska vojska više ne postoji, sa juga, preko Kajmačalana i Bitolja, stuštila se armija nepokornih i u nezabeleženom jurišu prestigla savezničku konjicu, ostavivši je 60 kilometara iza sebe!
Udarom srpskih jedinica, za nekoliko dana su pale tri carevine: otomanska, bugarska i habzburška, koja se nikada više neće uspostaviti posle vekova kontinentalne dominacije! Kao počast srpskom herojstvu i zaslugama u okončanju Velikog rata, srpske trupe su prodefilovale na čelu pobedničkih jedinica kroz Trijumfalnu kapiju, izazivajući divljenje celog sveta!
Decenijama, nakon toga, proučavao se taj fenomen. Stručni timovi su shvatili gde leži snaga srpskog oružja. Kosovski mit i kosovska etika su postali vrhovni ratni cilj svakog zavojevača koji je želeo da nas porazi.
Tako je, na samom početku 21. veka i trećeg milenijuma od Hristovog rođenja, u medijima i prosveti Srbije i Crne Gore otpočeo obračun sa knezom Lazarom i Milošem Obilićem. Novinski feljtoni su proglasili kosovsku etiku za glavnog krivca svih ratova na Balkanu, a u udžbenicima su potplaćeni autori istorije proglasili Miloša za fikciju, a Lazara za halapljivog feudalca.
Posle dve decenije kampanje, za koju razni sumnjivi fondovi nemaju limite, srpska omladina je počela da odbacuje vitešku svest i da se priklanja zahtevima Novog svetskog poretka, njegovom pogubnom potrošačkom ideologijom i pratećim zahtevima.
Kao rezultat toga, danas na vekovnom srpskom poprištu i "grdnom sudilištu", svet iščekuje da Beograd uradi, što je koju godinu pre njega napravilo Cetinje - da prizna da Kosovo nije naše!
Bitka koja će trajati do poslednjeg Srbina
Kosovska bitka tako i posle 630 godina, traje u svom nesmanjenom intenzitetu i obimu i ostaje glavno poprište na kojem je ulog ogroman- opstanak čitavog naroda i njegove blistave kulture koja je svetskoj civilizaciji dala Gračanicu, Ljevišku, Njegoša, Teslu, Pupina i brojne druge velikane koji su stasali i svoje delo prilagođavali kosovskom moralu, u kojem smrt nije važna, ako se njome plaća poštenje, obraz i čast.
Opstanak celog naroda zavisi od toga koja će svest zavladati - ona Vuka Brakovića, ili ona Miloševska, Lazareva... !?
Odavno preseljena sa Gazimestana u duše svakog Srbina ponaosob, Kosovska bitka je postala trajno poprište duhovnog podviga, Armagedon na kojem se Srbin odlučuje da li će se prikloniti zemaljskom, ili vanremenskom i večnom, carstvu.
Novoprispeli kosovski vitezovi sa Košara, Paštrika i drugih poprišta velike pobede srpskog oružja u ratu od pre 20 godina, svedoče da je lazarevsko-miloševsko vrelo u narodu neiscrpno.
To je trajni garant srpske pobede, čak i ako bi nestalo Srbije, čak i ako bi na svetu ostao samo jedan Srbin sa zavetnom dušom, naša pobeda se neće dovesti u pitanje!
(Srpske novine CG)
