Ni dva odsto rudnih bogatstava Kosmeta nije iskorišćeno, zato nam otimaju najvažniji deo Srbije
Pomoćnik direktora za nauku Rudarskog instituta u Beogradu Slobodan Vujić izjavio je za Kurir da je jedan od razloga otimanja Kosova i Metohije i rudno bogatstvo koje se nalazi na toj teritoriji. On dodaje da nije moguće tačno sagledati koliko kojih ruda ima, kao ni njihovu vrednost.
"Do 1999. na Kosovu i Metohiji su eksploatisane rude olova, cinka, srebra, zlata, nikla, aluminijuma (boksit), hroma, magnezita, azbesta, kaolina, mineralne sirovine za građevinske materijale, termomineralne vode i ugalj. Registrovane su pojave indijuma, germanijuma, galijuma, talijuma, kadmijuma, kalaja itd", kaže Vujić.
Dodaje da su tokom prošlog veka rudnici Stari trg, Novo brdo, Kišnica, Belo brdo, Ajvalija, Badovac, Crnac i drugi proizveli oko 102 miliona tona polimineralnih ruda olova, cinka, srebra, zlata, kadmijuma, bizmuta.
"Samo u otkopanoj rudi u Starom trgu sadržano je oko 2,1 milion tona olova, 1,4 miliona tona cinka i oko 3.250 tona srebra. Po rasprostiranju i količinama najznačajniji resurs je ugalj, rasprostire se ispod oko 60 odsto površine teritorije Kosova i Metohije", rekao je Vujić.
Prema njegovim rečima, procenjene geološke rezerve su 12,5-14 milijardi tona, ili iskazane u nafti kao energetskom ekvivalentu 2,37-2,65 milijardi tona.
"Do sada je otkopano uglja oko 241 milion tona ili 1,8 odsto geoloških rezervi”, rekao je Vujić, koji je rukovodio pisanjem nedavno izašle monografije u izdanju Rudarskog instituta u Beogradu i Geološkog zavoda Srbije "Mineralno-sirovinski kompleks Kosova i Metohije", a u čijem su nastajanju učestvovali 11 autora i četiri recenzenta.
Kako kaže, zbog višedecenijskog izostajanja geoloških istraživanja, sadašnje stanje mineralnih resursa obojenih i plemenitih metala Kosova i Metohije nije pouzdano sagledivo, te nema smisla davati procene o rezervama i eksploatacionom veku.
"S druge strane, procena zasnovana na geološkim indikatorima, iskustvu i našim saznanjima dopušta generalizovan zaključak da je rudna potencijalnost područja Kosova i Metohije velika. Za ugalj, koji je relativno dobro istražen, procenjuje se da su - za sadašnju potrošnju uglja u Srbiji - rezerve dovoljne za 180-200 godina", rekao je Vujić.
On kaže da su mineralno-sirovinski potencijali na Kosovu i Metohiji ekonomski i strateški vredni i značajni, te da je to realan kapital čija vrednost raste sa sve većom iscrpljenošću mineralnih resursa Evrope.
