У Господу уснула игуманија Теоктиста, Покровитељка и Заштитница Ђаковице
Синоћ ( 4. септембра 2023.) године, након дуже и тешке болести, уснула је тихо у Господу високопреподобна мати Теоктиста (Кастратовић), игуманија манастира Успења Пресвете Богородице у Ђаковици, саопштено је из Епархије рашко-призренске.
Мати Теоктиста, рођена је 12. јула 1936. године у ђаковичком селу Битеш од оца Павића и мајке Милице. Била је најмлађе од шесторо деце побожне породице Кастратовић. На крштењу, у храму, који ће скоро после осам деценија постати манастир њеног покајања, од кума црквењака добија име Полексија.
Непосредно по избијању II светског рата, њена породица прелази у село Загорје у беранском крају, гдје сестра Полексија (Пољка) завршава четворогодишњу основну школу, а затим и осмогодишњу у Беранама. Гимназију са малом матуром завршава у Пећи, док је више разреде и велику матуру полагала у Вишеграду. Након тога у Тузли похађа тромесечни педагошки течај и седсм година ради као учитељица у Босни и Херцеговини. По повратку на Косово и Метохију одлази у Призрен и у међувремену ванредно завршивши Педагошку академију, наредних петнаест година ради као учитељица у околним школама Призренског округа. У том периоду, три године је радила у албанској школи у драгашком селу Бродосавце, предајући српски језик албанској деци. Након двадесет и две године учитељског посла добија отказ, пошто није желела да се учлани у Комунистичку партију, бирајући Цркву и небеско пре земаљског.
Тада дјева Христова Полексија с благословом блаженопочившег Патријарха Павла, тадашњег Епископа рашко-призренског, долази да живи при храму Успења Пресвете Богородице у Ђаковици, код својих кумова. Ту остаје посвећена Пресветој Богородици, која ју је молитвено крепила, наредне четири деценије, молећи се Богу, звонећи и чувајући светињу. Сестра Пољка је до касних сати у тишини бдила у цркви, узносећи своје молитве Пресветој Богородици и Светом Николају. Посебно је водила бригу да црквена звона редовно звоне јет је за њу то био знак да црква живи и да и даље постоје православне душе хришћанске у Ђаковици.
Од малена је Пољка, каквом је памте и Срби и Албанци, знала за Христа и причешћивала се Светим Тајнама куда год би је живот и њен животни позив водио. Од Косова и Метохије, преко Црне Горе и Босне, па назад до Призрена и Ђаковице. Светотајинском животу покајању и исповести поучавала се од тадашњег ректора Призренске богословије, протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића, њеног првог духовника, који се дуго бринуо о ђаковичкој парохији. Отац Милутин окупљао је народ и децу која су певала у храму. Кад год је могла, сестра Пољка је хитала и у Мушутиште, желећи од своје младости монашки живот и саветујући се са чувеном мати Иларијом, игуманијом Манастира Свете Тројице.
Тешке године рата на Косову и Метохији 1998-1999, као и послератне године провела је уз своју цркву у Ђаковици у којој је пружала уточиште невољницима, храбрила народ, молила се уз сузе Богу да сачува народ и њен храм. У то време јој се придружило још пет старијих жена Српкиња из Ђаковице које су молитвено, под заштитом италијанског КФОР-а живеле при храму у Ђаковици, подносећи многе невоље и опасности. Живеле су у малој и трошној парохијској кући, благодарећи Господу и дочекујући све који су је посећивали са радошћу и надом да ће се вратити њен прогнани народ. О старицама се бринуо тадашњи дечански игуман, а сада Епископ рашко-призренски Теодосије са својом братијом, као и блаженопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је често долазио на Косово и Метохију да охрабри народ и посети „баке у Ђаковици“ како их је народ од миља прозвао и упамтио.
У мартовском погрому 2004. године стара црква Пресвете Богородице и парохијска кућа у којој су сестра Полексија и четири преостале српске старице живеле потпуно су уништени. Старице је КФОР евакуисао у Високе Дечане, где су живеле заједно са дечанским братством у свакодневној молитви и раду. Из манастира Дечани су се након пет година, 26. априла 2009. године опет вратиле у Ђаковицу, у обновљену парохијску кућу.
У међувремену је започела и обнова храма који је потпуно завршен 2011. године трудом и залагањем Епископа Теодосија, који је водио процес обнове порушених светиња. Поново је зазвонило звоно ђаковичке цркве, поново су се служиле свете Литургије и читале редовне молитве, а сестра Пољка хитала је прва на молитву не штедећи снагу, служећи Богу свим својим срцем.
Исте године, након освештања храма које су 25. септембра чинодејствовали блаженопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ рашко-призренски Теодосије, благословом владике Теодосија црквени комплекс је проглашен Манастиром Успења Пресвете Богородице, а прве постриженице ове светиње, руком Митрополита Амфилохија, биле су старица Полексија Кастратовић, која је добила име по Преподобној Теоктисти Пароској и сестра Ружица Спајић, монахиња Јоаникија, која се недуго пре тога била придружила сестринству у Ђаковици. Преподобна монахиња Теоктиста истог дана назначена је за игуманију манастира. Владика и дечанско братство наставило је да се брине о овој светињи, а често су у храму служили и свештенослужитељи из Призренске богословије.
Од тада па до врмена њеног блаженог упокојења остала је у својој вољеној Ђаковици, посвећена молитви и труду око храма. Често је са сестрама долазила на службе у Високе Дечане и друге наше светиње учествујући активно у богослужбеном животу наше Епархије. Верници из Ђаковице никада је нису заборавили без обзира на живот у даљини након послератног прогонства, па су је често обилазили и учествовали у манастирским славама. Молитвено је мати Теоктиста испратила старице које су у послератним годинама постепено одлазиле Господу: Драгицу, Наду, Љубицу, Белку (Јелу) и Васиљку (Васку).
Довршивши Богом јој поверени подвиг одржавања неугасивог кандила вере у Ђаковици, свакодневно се причешћујући током последња три месеца свог овоземаљског живота, упокојила се ова од Бога призвана дјева Христова дана 4. септембра 2023. године. Својим духовним ликом, подвигом, љубављу, вером и молитвом оставила је неизбрисив траг у душама свих оних који су имали част да је познају и уписала се за време свог земаљског живота у вечну књигу живота Христа Спаситеља, коме је посветила цео свој живот.
Свету заупокојену Литургију, у среду, 6. септембра, са почетком у 9 часова служиће Епископ рашко-призренски Теодосије. У наставку Свете Литургије биће служено опело, након чега ће тело високопреподобне мати Теоктисте бити сахрањено у порти манастира у Ђаковици.
Јовановић: Њена жртва и дело су наша нада
Миленко Јовановић, председник Општине Ђаковица у систему државе Србије, казао је да је смрт игуманије Теоктисте са огромном тугом и жалошћу примљена међу расељеним ђаковичким Србима.
„Иако смо знали да је тешко оболела, веровали смо да ће још дуго држати упаљеном свећу наде за све нас који желимо да се вратимо у родни град. Она је својом жртвом и својим делом задужила све нас и показала нам пут божји и пут са кога се не сме скретати. Још за живота, због начина на који је служила Господу и молила се за прогнане Србе из Ђаковице, завредила је епитет Покровитељке и Заштитнице Ђаковице“ – казао је Јовановић, наводећи да је реч о светој жени, о чему ће суд дати време и Српска православна црква.
