Косовска Митровица – Прошло је 50 дана откако је тзв. премијер привремених институција у Приштини Албин Курти донео једнострану одлуку да забрани улазак српске робе на територију Косова и Метохије. Због тога испаштају грађани са севера КиМ, али и најугроженији пацијенти Клиничко-болничког центра (КБЦ) Косовска Митровица. Лечење у овој здравственој установи могу да наставе још само неколико дана. Заменик директора КБЦ Косовска Митровица др Драгиша Миловић објашњава за „Политику” да је ситуација алармантна и да прети хуманитарна катастрофа наочиглед целе међународне заједнице. Истиче да међународна заједница понекад изда штуро саопштење у којем наводно критикује Приштину, док испаштају најугроженији, односно оболели пацијенти који су на лечењу или они којима је неопходна медицинска помоћ.
„Имамо око 500 лежећих пацијената, који ће до краја недеље остати без лекова и хране, јер тако хоће Приштина. Пре неколико дана су нам долазили из Уницефа и рекли да ће о овом проблему, какав није забележен у 21. веку, обавестити Унмик, јер су по Резолуцији 1244 они надлежни за Косово и Метохију. Чули су нас, записали, али од тада, од њиховог доласка прошле недеље, нико нам се није јавио. Нико нам се не јавља ни из америчке канцеларије у Приштини. Већ је очигледно да нико од међународних представника не мари и да их уопште не брине наш горући проблем”, истиче др Миловић и додаје да „њих не брине болестан човек, не брину их пацијенти који ће за неколико дана остати без основних лекова”.
„При крају смо с лековима за хроничне болеснике, дијабетичаре, кардиоваскуларне пацијенте, оболеле од високог притиска, неуролошке пацијенте. Како да објаснимо пацијенту да не може да прими инсулин и како да му објаснимо да се још сналазимо како бисмо му спремили дијеталну храну? Одавно наши пацијенти не добијају млеко, ни млечне производе. Ситуација је на ивици колапса, а свет ћути пред катастрофом, пред људима којима су због њих одбројани дани”, огорчен је др Миловић. Наглашава да због Приштине и бесрамности представника међународне заједнице више од сто деце у Основној школи „Свети Сава” није примило обавезну вакцину која је законом регулисана. Постојале су залихе од 225 доза вакцине против дифтерије, тетануса, дечје парализе и малих богиња, објашњава он, али је сто основаца остало невакцинисано.
„Јако смо забринути, али су забринути и родитељи деце, а сви заједно смо немоћни пред оним што ради Курти уз благослов међународне заједнице. Апелујем на представнике међународне заједнице на Космету, али и на Светску здравствену организацију (СЗО), да што пре дигну глас и учине нешто како на савести не би носили људе, пацијенте и све оне који од нас очекују помоћ, а ми смо немоћни да било шта урадимо. Зар да нам због нечијег хира људи умиру?”, каже др Миловић и истиче да је, осим недостатка хране за пацијенте који су на посебном режиму, драстично смањена и испорука пецива, које је било бар један неизоставан оброк у болничком тањиру. Заменик директора митровичке болнице, која је једина српска здравствена установа овог капацитета на Косову и Метохији, наглашава да је „нехумано да у 21. веку пацијенти умиру од глади”. „Зар да оболелима од најтеже болести ускратимо млеко и хлеб, зар да оболелима од шећерне болести не дајемо дијететску храну? А како породиљама и новорођенчади да ускратимо млеко?”, истиче др Миловић.
Неопходних лекова нема ни у приватним апотекама. А како за „Политику” каже власница апотеке у Косовској Митровици, посебно је алармантно што нема лекова за хипертензију, антибиотика, антиреуматика, лекова за неуролошке и психијатријске болеснике, као ни за друге хроничне болести. „Некако смо се довијали, али 50 дана није мало. Људи панично долазе код нас, траже лек, а ми га немамо. Ово је нечувено. Зар ускратити људима основно животно право, а то је право на лек?”, забринуто нам је рекао апотекар у боље снабдевеној апотеци у Косовској Митровици у коју свакодневно долазе Албанци с југа.
Полупразни су и рафови у маркетима и мањим продавницама на целом северу Космета. Иако је време кад се спрема зимница, на рафовима недостају уље, шећер, брашно. Примећујемо да се на полицама налази роба допремљена с југа, из велетрговина чији су власници Албанци. Тако се у појединим продавницама може наћи млеко на чијој декларацији пише „Босна и Херцеговина”, затим да је увезено из Северне Македоније или Хрватске, што указује да српске робе има само у траговима. Цене варирају од продавнице до продавнице. Док у једној радњи може да се пазари „српско”, већ у другој се производи „Витала” и „Дијаманта” продају по цени од 190 до 220 динара.
„Нећемо да останемо гладни. Сви очекујемо да ће држава Србија да нађе неко решење. Јер, људи су навикли на српску робу због проверене технологије. Ево, погледајте шећер, пиринач, који албански добављачи купују на меру, па га после пакују у скоро идентичне папирне кесе као што се пакује, рецимо у „Црвенки”. Али, купци загледају декларацију и кад виде да није од директног произвођача, остављају, не купују”, прича власник већег маркета у Косовској Митровици. Истиче да ће многи продавци бити принуђени да ставе катанац на радње.
„Немају робу, а посебно нас брине приштинска инспекција, која планира да нам замандали радње и остави нас на белом хлебу. Ево, дали су нам рок од седам дана да се региструјемо, јер у супротном ће сами да нам одреде порез за претходних шест, а можда и више година, што може да буде баснословна цифра. Ми смо регистровани у српском систему. Чему онда овај притисак из Приштине?”, објашњава власник маркета. Као и остали с којима смо разговарали, желео је да остане анониман. Није био вољан да нас пусти ни да фотографишемо робу на рафовима.
Добра снабдевеност воћем и поврћем
Оно што охрабрује житеље општина на северу КиМ јесте чињеница да на пијачним тезгама има сезонског воћа и поврћа. Обесхрабрени су, међутим, високим ценама.
На „малој” пијаци у центру Косовске Митровице понуда је велика. Примећујемо да нема робе из централне Србије. „Довијамо се”, кратко нам је каже власница једне тезге. Кад је реч о ценама, за црвену паприку потребно издвојити између 200 и 220 динара, парадајз се пазари по истој цени, док шљиве коштају од 120 до 160 динара, што је и најтраженија роба ових дана. Суботом, кад је пијачни дан у Косовској Митровици, већа је понуда поврћа, воћа, млечних производа и остале прехрамбене робе. Не може да се не примети да већ дуго нема продаваца из централне Србије. Они су углавном доносили сир и кајмак, али због нестабилне безбедносне ситуације више не долазе.
