До последњег дана Митрополит Амфилохије се борио за Космет и оставио завет да се на том путу остане
ПИШЕ: Миленко Јовановић
На данашњи дан 2020. године у Подгорици се у Господу упокојио Архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије, световно Ристо Радовић (83), без сумње најзанаменитија личност Црне Горе новијег времена.
Осим као духовник невиђене харизме и ауторитета, народ и историја ће Ђеда, како је од милоште добио надимак, памтити и као некога ко је позвао и стао на чело масовних вишемјесечних литија у Црној Гори против Закона о слободи вјероисповјести, а које су одредиле резултат августовских парламентарних избора те 2020.године и пад однарођеног ДПС-а Мила Ђукановића након три деценије на власти.
Владика Амфилохије,био је у хијерархији СПЦ други човјек након тадашњег патријарха Иринеја, а својим порукама и појавом деценијама никога није остављао равнодушним.
Био је поштован и вољен, а од стране оних који су се од народа и Бога отуђили често критикован и нападан јер је Црну Гору враћао на пут части, вјере и истине.
До последњег дана се борио за своју Митрополију и за Српску православну цркву у Црној Гори, али и за Косово и Метохију у саставу Србије, за очување српског идентитета и достојанство Срба ма гдје они живјели. Био је против распада Југославије и заговарао је уједињење српских територија.
Био је најжешћи критичар комунистичке политике која је произвела дробљење српских територија, тамничење Цркве Христове и формирање вјештачких нација, што је довело и дијелом до расрбљавања географских Црногораца.
Противио се, јавно, и одвајању Црне Горе од Србије, као и приступању НАТО пакту, док је признање једнострано проглашене лажне косовске независности од Подгорице назвао издајом над издајама.
Био је човјек изузетне проницљивости и мудрости, неријетко, како је и сам знао да призна - оштрог језика, каткад можда не у потпуности примјереног једном епиксопу. Посједовао је највише теолошко и филозофско образовање, није се повлачио пред ауторитетима, а на нападе је одговарао и нападима кад је то било неопходно, па и клетвама.
Ваља подсјетити да је говорио грчки, руски, италијански, њемачки и француски језик. Користио је у научном раду старогрчки, латински и црквенословенски језик.
Својевремено је изјавио и да осјећа грижу савести јер, по наговору из Цркве, није отишао у Хаг да свједочи у корист Слободана Милошевића. За то се касније јавно извинио на сахрани Милошевићевог брата Борислава, у Љеворечким Тузима.
Након одлуке Црне Горе да уведе санкције Русији, митрополит Амфилохије је, приликом представљања књиге „Вратити се Русији” Леонида Решетњикова, подсјетио на клетву Светог Петра Цетињског: „Ко не био веран једнојезичној, једнокрвној Русији, дабогда живо месо од њега отпадало", али и додао: "Био проклет три пута и 3.000 пута од мене”.
Био је велики противник абортуса па је за жене на балканским просторима говорио да су постале „мајке чедоморке”, које за једну годину у својим утробама побију више дјеце него што су побили Мусолини и Хитлер и Броз и Албанци на КиМ.
Знале су у Црној Гори приталице новотарија да му замјере јер је онима који су инсистирали на томе да су Црногорци митрополит говорио да то говоре тако само зато што су рођени у Црној Гори, поредећи их при том са воловима и козама које су такође рођене у Црној Гори, али нису Црногорци и Црногорке.
Жеља му је била да се за његовог земаљског живота обнови порушена Његошева завјетна црква на врху Ловћена посвећена Светом Петру Цетињском.
На мјесто митрополита црногорско-приморског, Амфилохија је наслиједио владика Јоаникије (Мићовић) који такође истрајава на обнови ловћенске светиње.
Из биографије
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), рођен је на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи, а на рођењу је добио световно име Ристо.
Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Светог Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду.
Велики утицај на њега извршили су духовник манастира Ћелије отац Јустин Поповић, којег је СПЦ уврстила у усветитеље, и светогорски старац Пајсије. После завршеног факултета, постдипломске студије наставља у Берну и Риму, гдје је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965).
Одатле одлази у Православну Цркву Грчке, где је примио свештенички чин. У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Светом Григорију Палами.
Послије годину дана проведених на Светој Гори, одлази за професора на Православни институт Светог Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Светог Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду), у два мандата био је и његов декан.
Сабор СПЦ изабрао га је маја 1985. године за епископа банатског, а хиротонисао га је убеоградској Саборној цркви патријарх српски Герман.
Децембра 1990. године изабран је за митрополита црногорско-приморског са сједиштем на Цетињу, свечено устоличење извршио је патријарх српски Павле. Митрополит Амфилохије је носилац древних титула: Егзарх Свештеног трона пећког, као и Архиепископ цетињски, наведено је у биографији на сајту митрополије црногорско приморске.
Био је члан Синода СПЦ, „црквне владе” у више сазива, предсједавао је тим тијелом и био замјеник обољелог патријарха Павла од краја 2007. године до његовог упокојења. Администрирао је епархијом буеносајреском и јужно-централноамеричком (која је установљена на његов предлог) од њеног оснивања у мају 2011.
Како је наведено, митрополит Амфилохије је устоличен у Цетињски трон у врло тешко вријеме по митрополију црногорско-приморску и уопште православље у Црној Гори јер је због „комунистичке владавине већина цркава и манастира била запуштена”.
У љетопису „Обнова и градња манастира и храмова у Црној Гори 1990–2010”, који је издат поводом двадесетпетогодишњице архијерејске службе митрополита Амфилохија и двадесетогодишњице његовог служења на Трону цетињском, наведен је податак да је у тих 20 година санирано, реконструисано и изграђено 569 црквених објеката.
Обнови свештенства је поклоњена велика пажња „са циљем да, као некада, не буде у Црној Гори ни једног манег места нити већег села у којем би био храм без пароха”.
За вријеме митрополита Амфилохија, први пут у историји Црне Горе, ту митрополију посјетили су патријарси и представници свих помјесних цркава православне васељене, између осталих, васељенски Вартоломеј, московски и све Русије Алексеј Други, а такође и патријарх московски и све Русије Кирил.
Митрополит Амфилохије представљао је СПЦ у иностранству разним пригодама и на многим значајним свеправославним и хришћанским сусретима. Први пут у историји Црне Горе је 1993. године одржан на њеном тлу ванредни Архијерејски Сабор СПЦ - на Цетињу и у манастиру Острогу.
Митрополит Амфилохије се поред теологије и филозофије бавио и есејистиком, преводилаштвом и поезијом, примљен је у чланство Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, добитник је многих књижевних награда.
