Демократски фронт донио је одлуку да инсистира на избору нове владе. Уколико и овај приједлог не буде прихватљив осталим конституентима парламентарне већине, чекају нас пријевремени избори као једино преостало рјешење дубоке кризе. Ко мисли да све треба да остане како јесте, у нашем савезу нема ни партнера ни подршку.
А ко мисли да је рјешење неки вид коалиције са ДПС-ом, нека му је срећно, ми ћемо с народом на улице – казао је у интервјуу Побједи Милан Кнежевић, предсједник ДНП, један од лидера ДФ-а и први човјек Одбора за безбједност и одбрану.
Истакао је и да га дешавања у Влади подсјећају на турске сапунице са неизвјесним крајем.
Је ли прича о реконструкцији Владе стварно завршена и што даље?
ДФ је направио велики уступак и жртву прихватајући да дамо шансу приједлогу Демократа, не би ли се још једном размотрила могућност реконструкције Владе као модела за излазак из кризе.
Пошто је очигледно да ни Здравко Кривокапић, а ни Дритан Абазовић не желе реконструкцију, ДФ је донио одлуку да инсистира на избору нове владе. Уколико и овај приједлог не буде прихватљив осталим конституентима парламентарне већине, чекају нас пријевремени избори као једино преостало рјешење дубоке друштвено-политичке кризе у којој се налазимо. У једној полемици са Здравком Кривокапићем фигуративно сам га оптужио да је однио лопту на петар (таван) и да неће да је врати, док актери политичке утакмице чекају на терену њен почетак.
Сад ми се чини да се Кривокапићу на петру (тавану) придружио и Дритан Абазовић, и да се сад њих двојица, народски речено, добачају по принципу: ,,Ја бих, али Дритан неће, и ја исто бих, али Здравко неће“. Е пошто су грађани уморни од бесмислених дуплих пасова, ДФ се одлучио на овај потез и бићемо истрајни у намјери да се ово неприродно стање парламентарно извршног дуализма најзад ријеши. Ко мисли да све треба да остане како јесте, у нашем савезу нема ни партнера ни подршку. А ко мисли да је рјешење неки вид коалиције с ДПС-ом, нека му је срећно, ми ћемо с народом на улице свим расположивим демократским средствима бранити тековине 30. августа.
Како коментаришете оцјене међународних званичника да би улазак ДФ-а у Владу удаљио Црну Гору од ЕУ?
Коментари појединих лобиста бившег режима за мене немају никакву тежину из једног простог разлога, јер иза ДФ-а стоји народ који нам је дао подршку од 133.275 гласача. Једино у главама појединих плаћеника политички савез који чини 67 одсто парламентарне већине не треба да има своје представнике у Влади. А ако би ми могли објаснити у којој то чланици ЕУ – а може и држава у Африци – они који побиједе на изборима не могу бити дио извршне власти, онда сам спреман да коментаришем њихове жеље. Црна Гора још званично није постала колонија и ваљда би требало да суверено води спољњу и унутрашњу политику, а ако постоји неки документ у ком смо се обавезали да више нијесмо суверена држава, нека га објелодане, да бих им послије тога могао поручити да га окаче и мачку о реп.
Најбољи примјер послушног државника је управо Зоран Заев. Противно референдумској вољи грађана Македоније, промијенио је име државе да би наводно убрзао ЕУ интеграције, а не да их није убрзао, већ је прије три дана поднио оставку на функцију премијера и предсједника СДСМ. Зато што на изборима не гласају поједини корумпирани задњелигашки чиновници ЕУ, већ гласа народ.
Замислите да је нама у ДФ-у неко понудио да промијенимо име и сопствени идентитет у замјену за министарске позиције и изврсну власт, а онда замислите и какав одговор би добио тај неко ко год био. Вријеме је показало да кад год је неко хтио да изолује и маргинализује ДФ, ми би редовно освајали преко 20 %, а сад смо близу 30% подршке, јер ми слусамо народ, а не амбасаде.И сто је најважније, никад нисмо издали оне који су нас гласали.
Као предсједник Одбора за безбједност и одбрану казали сте да је неистина да сте одали тајне податке саопштене на посљедњој сједници тог тијела за шта Вас је оптужио главни специјални тужилац Миливоје Катнић. Ипак сте организовали прес конференцију и говорили о неким детаљима са сједнице који се тичу државног удара, прислушкивања, Перуничића, смрти Луке Булатовића. Јесте ли злоупотријебили позицију предсједника Одбора тиме што сте на прес конференцији саопштили неке детаље?
У недостатку аргумената Миливоје Катнић је прибјегао класичној злоупотреби службеног положаја и замјени теза. Ни једну тајну информацију са сједнице Одбора нијесам изнио у јавност, само сам коментарисао оно што је већ било у јавности. Управо је Миливоје Катнић својим јавним наступима након трагичног случаја с Луком Булатовићем одао детаље из истраге, а касније то потврдио и пуштањем Дејана Перуничића да се брани са слободе.
Зашто су видео записи Луке Булатовића емитовани у медијима ако су они дио доказног материјала у истрази која је тајна? Ко је први изашао у јавност и саопштио да постоје још три снимка? Ко је први саопштио да је Дејан Перуничић био налогодавац прислушкивања СДТ-а? Ко је препричао значајан дио сједнице који је освануо у медију Драгана Ђиласа?
И онда кад сам се укључио да заштитим Одбор од Миливоја Катнића, добио сам пријетњу од СДТ да ће формирати предмет против мене (сав се тресем), и да он више неће долазити на сједнице Одбора. Наравно да неће, јер је својим скандалозним наступом још једном потврдио зашто треба да убрзо буде смијењен. Али не само смијењен, Миливоје Катнић ће морати и кривично правно да одговара за многобројне злоупотребе за вријеме свог мандата. А доказа против њега има најмање два теретна вагона, и то руска.
Предсједник сте Одбора за безбједност и самим тим у прилици да у глувој соби чујете детаље о случају државни удар, које сте и открили јавности. Је ли то конфликт интереса, с обзиром да сте били осуђени у предмету ,,државни удар“ и да ће бити поновљено суђење?
Као предсједник Одбора за безбједност и одбрану, досадашњим активностима не само да нијесам прекршио закон, већ се у Извјештају ЕК о напретку Црне Горе индиректно констатује да је управо овај одбор једина свијетла тачка у тунелу европских интеграција.
Осјећам немјерљиво задовољство послије свих година хајке на мене и ДФ што смо показали да нас нијесу сломиле монтиране политичке оптужнице и што се нови докази те монструозне монтаже свакодневно појављују. Остварујући увид у документа АНБ-а која су се односила на тзв. државни удар, нијесам прекршио ниједан закон, већ сам као члан Одбора имао право да у складу са Законом затражим приступ тајним подацима. И то сам урадио у фебруару ове године, а одлука Апелационог суда је донесена крајем децембра 2020. године.
И сад постаје проблем што сам се ја увјерио да је АНБ активно учествовала заједно са СДТ у монтажи државног удара, и да њихова оперативна сазнања не укључују Андрију Мандића и мене. А није проблем што је АНБ на челу са Дејаном Перуничићем све вријеме била логистика у овој намјештаљци? Такође се поставља питање зашто сазнања и докази које је прикупила АНБ нијесу уврштени у доказни материјал против нас.
Из простог разлога, јер би тад већ сви знали да је све монтирано, и да би Миливоје Катнић морао одговарати за политичку оптужницу. Зато и позивам директора АНБ-а Дејана Вукшића да скине ознаку тајности са предмета ,,државни удар“ да види читава Црна Гора, мада је већ доста видјела, како је бивши режим инсценирао покушај тероризма на дан избора. А ја послије пет година тортуре могу сваког уздигнута чела да погледам у очи.
Потпредсједник Владе Дритан Абазовић недавно је у ЗИКС-у посјетио осуђеника Љуба Биговића везано за случај убиства Душка Јовановића. Није уобичајено да потпредсједник Владе иде да разговара са неким ко је осуђен за организовани криминал. Је ли Вам спорна ова посјета вицепремијера и јесте ли добили службену забиљешку о тој посјети, коју сте тражили као предсједника Одбора за безбједност?
Информација о посјети Дритана Абазовића затворенику Љубу Биговићу изазвала је бројне реакције у јавности. Као предсједник Одбора за безбједност и одбрану затражио сам од потпредсједника Владе информацију о тој посјети на основу које ћемо донијети евентуалну одлуку о његовом саслушању на Одбору. Закон о тајности података ме обавезује да даље не коментаришем оно што сам чуо на сједници Обора, а односи се на Абазовићеву посјету Лјубу Биговићу.
Чули смо на Одбору за безбједност информацију коју је саопштио Рашко Коњевић из СДП-а, да сте Ви и Андрија Мандић због екстремизма под мјерама тајног надзора. Како коментаришете такву информацију, да сте под мјерама тајног надзора и у власти коју подржавате?
Андрија Мандић и ја смо годинама уназад противзаконито прислушкивани од АНБ-а уз одобрење Весне Меденице и то наводно због екстремизма. По закону, надлежне институције су биле дужне да нас обавијесте о томе кад су престале те мјере, а требало је да престану након шест мјесеци.
Међутим, према мојим информацијама, Андрија Мандић и ја смо били на мјерама тајног надзора пуних пет година. Ако то није кршење људских права и слобода, онда не знам шта јесте. Али кад год бих добио информације да сам прислушкиван, поручивао сам им да залуд не зраче уши, јер све што сам мислио и радио против бившег режима, било је јавно и нескривено. И много сам поносан на тај период живота.
Премијер Кривокапић отпутоваће ускоро у прву званичну посјету Београду. Како то коментаришете, с обзиром на то да је прошло већ годину и да до сада није био позиван, а више пута је наводио да би се радо одазвао позиву српске премијерке?
Србија је суверена држава која самостално води унутрашњу и спољну политику у складу са својим националним интересима. Посјета Здравка Кривокапића Београду ни на који начин неће промијенти мој политички став о њему.
Предсједник Владе Кривокапић и министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић очигледно нијесу у добрим односима још од устоличења Јоаникија. И сами сте рекли да њих двојица не могу бити у истој влади, али Кривокапић нема подршку Абазовића да смијени Секуловића. Очигледно је да постоји дубока подјела и у Влади, не само у парламентарној већини. Како коментаришете ту несвакидашњу ситуацију?
Мене посљедња дешавања у Влади неодољиво подсјећају на турске сапунице са неизвјесним крајем, јер Здравко не жели Секуловића, али Дритан воли Секуловића, па Здравку не даје да га смијени, а Секуловић воли Брђанина, којег опет не воли Здравко, зато Милојко воли Здравка, али Милојка не воли Сергеј, док је Дритан равнодушан према Милојку, и неће да каже Брђанину да ли га воли ко што воли Секуловића, као што је некад њега волио Здравко. И док се све ове љубави и мржње расплету, ко не заврши у лудници, можда буде имао среће да игра у наставку сапунице.
