Дрецун: Недопустиво кршење људских права Срба на КиМ
Председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије Милован Дрецун сматра да је Приштина добила подршку две трећине чланица колико јој је неопходно за улазак у Савет Европе, али указује на кршење људских права, пре свега косовских Срба, преноси Еуроњуз.
Када се коментарише намера Пришитине да тзв. Косово буде део Савета Европе, како наводи, треба имати у виду шири амбијент ове апликације. Додаје да њима не значи превише чланство у Савету Европе јер Косово може да оствари пун међународни капацитет искључиво чланством у УН што мора да буде спречено.
"Ради се о тектонски јаком геополитчком потресу и изузетно оштром сукобу Запада и Русије и то је главни контекст свега. Притисак је велики на Србију, пре свега због неувођења санкција Русима. То се све преноси на дијалог и питање КиМ. ЦИљ је да се Србија натера да се преусмери дијалог у правцу узајамног признања не би ли се отворило признање КиМ и у УН. Суштински њима не значи нешто превише чланство у Савету Европе. Косово може да оствари пун међународни капацитет искључиво чланством у УН и то је оно чему теже", казао је Дрецун за Еуроњуз.
Он оцењује да је актуелно питање више порука Србји у смислу да треба да поштује политику Европе по питању рата у Украјини.
"Запад иде само на сигурну варијанту. Верујем да су они добил подршку две трећине чланица СЕ и да су након тога рекли Приштини да аплицира", додаје.
Каже да верује да Приштина има подршку одређених земља које јој дају "ветар у крила" како би остварила своје намере.
"Ми сада предузимамо одређене дипломатске активности јер смо за мирно решавање косметског проблема. Наша одлука је заправо да пошаљемо упозорење да ћемо се свим легалним средствима борити против свега тога. Наш капацитет је да спречимо да Косово буде чланица УН, а не толико Савета Европе и ту не можемо много да урадимо јер и међународној заједници постоје поделе - Европа или Русија. Сада су неке земље и уплашене како даље да реагују", оцењује Дрецун.
Указује и на кршење многих правила, пре свега кршења људских права на Косову.
"Ви имате Србе који се због етничке припадности третирају као грађани другог реда. Косово треба да докаже владавину људских права, а како да то докажете ако не могу људи да се врате. Највећи број спорова је и доказивање имовине Срба", казао је Дрецун.
Подсећа да након свега, Србија није одсустала од дијалога, али оног који је договорен са специјалним представником Европске уније Мирославом Лајчаком.
"Србија не сме да одустане од дијалога и он треба да иде у правцу како га је Лајчак договорио. Да се избегне могућност о узајамом признању. Ми смо спремни за компромисно решење, али не смемо ми да будемо страна која је крива за то што је дијалог пропао. Представници Приштине дођу састану се са Лајачком али неће са нашом делегацијом и то је увек тако", рекао је Дрецун.
