Пише: Горан ЋЕТКОВИЋ
"Доћи ће вријеме када ће испред вас ставити хљеб и крст и рећи: "Бирај"! Пророковала је једна света Рускиња, Матрона Московска.
Управо таква атмосфера влада ових дана Црном Гором, гдје се Сваки Црногорац спрема да (не)доласком на Тројичиндански причест, потврди или оспори завјетну вјерност најдуготрајућој институцији овог народа њеној светој, саборној и апостолској цркви.
Ситуација више није нејасна, па је атмосфера и литургијска и саборна и свечарска, јер коначно се дешава да нас неко окупи као народ, народ коме је јасна превара, коме је доста зеленашко-бјелашких, партизанско-четничких, Мило-Момировских и свих других замки и фронтова на којим смо исфронцлали своје народно ткиво, претворени у непомирљиве непријатеље, иако смо из исте куће, исте крви и генетике, исте прошлости и традиције.
Последњи степеник је пред суноврат, jасно је свима. Нисмо ни заслужили да имамо Цркву, ако је не можемо одбранити:
"Муж је бранич жене и ђетета/ народ бранич Цркве и племена"!
Проклетство 20. вијека није рушило наш народ само по броју мртвих, иако се ради о милионима.
Помор нашег народа је снажнији у деградацији свега што нас чини народом, посебно наше величанствене етике и епике, какве нема ни Европа ни свијет. Није косовски завјет ноншалантно одређен циљ маркетиншких стручњака, већ врхунски ратни циљ Новог свјетског поретка у покушају.
Од комунистичког агресивног атеизма, ригорознијег од отоманског агресивног ислама, још је гори Ђукановићев државолики клон, роб Новог светског поретка и главни хулитељ на једине народне вриједности. Рушење Капеле на Ловћену, антивцивилизацијски је чин, чији корјени сежу у Његошевој далековидости и ватиканском схватању значаја запосједања Ловћена. У рушењу капеле, Закон о отимању црквене имовине налази свој најснажнији подстрек.
Од капеле, па до других Светих Храмова марширају већ бемакси, генекси, ценекси, карнекси, мутанти... спремајући машине за обрачун са "ретроградним" православљем, "једином кочницом пред западним благостањем".
Убрзање антицрквене активности Мила Ђукановића и нешто налик пријетњи, изреченој на никшићкој конвенцији, не доводе у питање увјерење да је Кнежевићева коверта већ наплаћена новом амнестијом гувернера Ђукановића, који заузврат треба Православљу и Српству да зада одлучујући ударац.
Утврдили смо одавно да је Мило Ђукановић спреман на све како би одбранио приватне тековине владавине, које се кажу одавно мјере милијардама. Али је коначно успио и да се прерачуна да ће му и овај посао као и они бројни одраније остати без отпора.
Срби и Црногорци неће дозволити да заживи Зенкин закон. Много би било да то ико очекује од њих.
Сваки договор на уштрб црногорске државности, суверенитета, интегритета, традиције и воље већинског народа у Црној Гори, отпашће са одласком диктатора. Нека то узме у обзир и амбасада на Крушевцу и она нема и безгласна код Везировог моста и она братска испод Горице, кад тргују да не праве рачун без српског народа. Нека то упамте и наши суграђани из других народних скупина. Поштено је.
Само у последњем вијеку, посебно у неколико задњих деценија, Срби у Црној Гори су дали величанствен примјер братског стрпљења и трпљења.
Срби су најзаслужнији народ у Црној Гори за мир у држави. Срби су једини бранили сваку нашу државу и због тога кажњени, умјесто да буду бар похваљени. Браниће Срби и Црну Гору неодступно, јер је то једини одговор који би им дали њихови преци да их могу питати. Срби из Црне Горе немају другу државу осим ове и овакве Црне Горе, нити други смисао постојања од њеног очувања.
На праг кућног мира смо ставили заједничку државу са Србима у Србији и другим сународницима широм Балкана. Прећутали смо и истрпјели референдумску превару, све изборне преваре, монстатове фалсификате, просветне елсперименте, зачињене богаћењем издајника и ковертита!
Доживјели смо да нам се предсједник Црне Горе унереди у сваки црногорски подвиг, напослетку и онај вјековни покосовски, који нас је попео на Ловћен да одатле сањамо слободу и нашу велику Империју. Тако се Црна Гора, сва киптећи од Косова у себи, нашла на првом мјесту признања злочиначке нарко-државе, настала на насиљу и тортури над Србијом и Црном Гором, а на истој страни са лажовима, зликовцима, трговцима органа, наркотика и оружја... Понизио нас "рођени предсједник", још увијек љут на све који се нису одрекли Косова и Црне Горе, на све који неће да издају у име "свијетле будућности".
Напослетку, постали смо и НАТО држава. иако нисмо опростили жртве, отимање, бомбардовање и трајно загађење ваздуха и воде, Ђукановић нас је само сервирао окупатору, без грама савјести. Без отпора смо допустили да се са нашим светим традицијама спрда неки Аднан Чиргић, Николаидиси, и остали непоменици... Да се у сред црногорске скупштине и по улицама њених градова величају зликовци под барјацима Велике Албаније. Пљује се на Русију, на све српско, на све црногорско, "историчари" раде као рудари на изокретању историјског сазнања, све је лаж куда се год окренемо.
Не смијемо заборавити да смо до литице до које нас је довео режим у Црној Гори, путовали преко малих, јадних, купљених, покрадених, потплаћених и надасве нечасних компромиса.
Свака је брука у Црној Гори добила пасош.
На Тројичиндан, испред Храма Христовог Васкрсења, сви присутни ће доћи да поруче истину и да кажу да нема више компромиса.
Нема те силе на земљи, нема тог "вишег циља" пред којом ће Црногорци пљунути на Крст и своју Цркву.
Није црногорска несрећа само опасна намјера наше браће да затру културу, традицију и косовску кичму Црне Горе. Наша је несрећа вишеструка и на оној страни која барјачи тробојкама, као свака друга навијачка група. Треба замолити позиваре који се умножавају, све интелектуалце, политичаре, књижевнике и остале који мисле да су позвани да тумаче ситуацију, да не лармају са позивима, тумачењима, заклетвама и клетвама, јер пребрукаше више. Такви позиви имају задах трулих компромиса и јалових работа.
Нека "Скупштина о Тројчину дне" послужи "лидерима" да чују нешто од свог народа, нека остану по страни, нека у суботу не стоје у првом реду, нека се причесте последњи, нека пусте свој народ да се причести први, нека ураде као Његошеви главари који су се "макли у страну, док народ коло води"
Кад Митрополит позива треба сви да заћутимо и чујемо шта ће нам поручити.
Да чујемо шта ће рећи пастир црногорски, утемељен и укровљен у Црној Гори, њен чувар, са бременом какво нису познавали његови славни и свети претходници на трону цетињском, црногорско-приморском, брдском, скендеријском. Митрополит је као ниједан прије њега оправдао звање Чувара Свештеног Трона Пећког. Митрополија црногорско-приморска и епархија будимљанско-никшићка су најздравије кошнице Српске православне цркве. Њих да чујемо, Ђукановић је своје већ рекао. Ваља се причестити, Видовдан се ближи.
(Аутор је предсједник Удружења новинара Црне Горе)