Ни два одсто рудних богатстава Космета није искоришћено, зато нам отимају најважнији део Србије
Помоћник директора за науку Рударског института у Београду Слободан Вујић изјавио је за Курир да је један од разлога отимања Косова и Метохије и рудно богатство које се налази на тој територији. Он додаје да није могуће тачно сагледати колико којих руда има, као ни њихову вредност.
"До 1999. на Косову и Метохији су експлоатисане руде олова, цинка, сребра, злата, никла, алуминијума (боксит), хрома, магнезита, азбеста, каолина, минералне сировине за грађевинске материјале, термоминералне воде и угаљ. Регистроване су појаве индијума, германијума, галијума, талијума, кадмијума, калаја итд", каже Вујић.
Додаје да су током прошлог века рудници Стари трг, Ново брдо, Кишница, Бело брдо, Ајвалија, Бадовац, Црнац и други произвели око 102 милиона тона полиминералних руда олова, цинка, сребра, злата, кадмијума, бизмута.
"Само у откопаној руди у Старом тргу садржано је око 2,1 милион тона олова, 1,4 милиона тона цинка и око 3.250 тона сребра. По распростирању и количинама најзначајнији ресурс је угаљ, распростире се испод око 60 одсто површине територије Косова и Метохије", рекао је Вујић.
Према његовим речима, процењене геолошке резерве су 12,5-14 милијарди тона, или исказане у нафти као енергетском еквиваленту 2,37-2,65 милијарди тона.
"До сада је откопано угља око 241 милион тона или 1,8 одсто геолошких резерви”, рекао је Вујић, који је руководио писањем недавно изашле монографије у издању Рударског института у Београду и Геолошког завода Србије "Минерално-сировински комплекс Косова и Метохије", а у чијем су настајању учествовали 11 аутора и четири рецензента.
Како каже, због вишедеценијског изостајања геолошких истраживања, садашње стање минералних ресурса обојених и племенитих метала Косова и Метохије није поуздано сагледиво, те нема смисла давати процене о резервама и експлоатационом веку.
"С друге стране, процена заснована на геолошким индикаторима, искуству и нашим сазнањима допушта генерализован закључак да је рудна потенцијалност подручја Косова и Метохије велика. За угаљ, који је релативно добро истражен, процењује се да су - за садашњу потрошњу угља у Србији - резерве довољне за 180-200 година", рекао је Вујић.
Он каже да су минерално-сировински потенцијали на Косову и Метохији економски и стратешки вредни и значајни, те да је то реалан капитал чија вредност расте са све већом исцрпљеношћу минералних ресурса Европе.
